Inspiracija

Svaka ljubav je prava

27.03.2015.

Nijedan uspeh se ne može meriti sa osećajem koji daju ljubav i blizina voljene osobe. Ipak, svesni smo da je u poslednje vreme taj osećaj postao svojevrstan luksuz. Sve je više usamljenih ljudi, dok se brakovi često završavaju razvodom. Kako pronaći tu drugu polovinu i kako očuvati tu magiju – da traje... zauvek?

Tema koja je više nego čest povod za beskonačna razmišljanja, razgovore... bila je i odličan povod za razgovor sa profesorom Vladom Ilićem, učiteljem poretka ljubavi.

„Poredak ljubavi je terapeutski  metod koji je zapravo više od terapije. Radi se o našem viđenju sebe i sveta oko nas. To je svojevrsna životna škola, kroz koju učimo o svemu onome što smo propustili, prvenstveno zbog današnjeg načina života. Privučeni smo spoljašnjim „blještavilom“ dok suštinu zanemarujemo i baš zbog toga propuštamo ono što je zaista važno“, na početku razgovora objašnjava profesor Ilić.

Imajući u vidu konstataciju s početka, da je sve više usamljenih, naročito žena, pitamo se zašto je to tako.

„Na poremećaj muško-ženskih odnosa uticali su pre svega posledice Prvog svetskog rata i industrijalizacija. U nedostatku muške radne snage, žene su preuzele muške poslove a uz to su se nametnule kao jeftinija i pouzdanija radna snaga. Na jednoj strani su dobile određene slobode, a na drugoj se zarobile. Od one tradicionalne podele uloga, gde imamo muškarca koji ide u lov i ženu koja se brine o porodici, došli smo do žene koja sve može sama i kojoj kao takvoj muškarac nije potreban.“

San o osobi s kojom ćemo provesti ceo život nas uprkos svemu nije napustio...

„To je jako lepa ideja – imati nekog za ceo život... Zaljubljenost je najjača emocija, to je osećanje koje se nikako ne može opisati, a koje opet često dovede do toga da budemo zaslepljeni. Vidimo samo ono što je lepo, a reč je zapravo samo o projekciji onoga što želimo da vidimo. Svakako, ne mora da znači da je ta projekcija pogrešna. Sve zavisi od našeg nivoa svesti. Zaljubljenost je uvek pozitivno i lepo iskustvo, bez obzira na to koliko traje. Istakao bih da nema pogrešne zaljubljenosti i ljubavi. Uvek se zaljubljujemo u pravu osobu – ona je prava za nas u datom trenutku.“

Ceremonija venčanja, veličanstven događaj kao uvod u idilu koja će uslediti i trajati... a ipak se mnogi suoče sa činjenicom da happy enda nema.

„Na žalost, česta je pojava da se ljudi brže raziđu nakon venčanja nego što se povežu... Veza je postala ozbiljna, očekivanja su veća. Strah od njihovog neispunjenja dovodi do nemogućnosti da se potpuno prepustimo u ljubavi. Da bi smo prešli na taj „viši nivo“ neophodno je da najpre zavolimo sebe. Kad se to ostvari, potpuno je svejedno za koga ćemo se udati, oženiti. U porodičnom poretku, poretku ljubavi, najpre učimo kako da zavolimo roditelje, sa svim onim što oni jesu. I kad prepoznamo nešto njihovo u sebi, pa makar to i „organski“ ne podnosili, i to moramo da prihvatimo i zavolimo. Dok to ne savladamo, nismo u mogućnosti da volimo ni sebe pa ni druge i potpuno je apsurdno da očekujemo da nas neko voli, takve, i to bezuslovno. Inače ćemo se razočarati. Moramo naučiti da je jedina bezuslovna ljubav, ljubav roditelja prema deci.“

Život uopšte i sam brak ne mogu se predstaviti ravnom linijom – uvek postoje oscilacije, usponi i padovi. Kako postići ravnotežu i izaći kao pobednik?

„Svi nesporazumi i teškoće sa kojima se parovi suočavaju, a ja bih ih nazvao izazovima, jesu mogućnost da napredujemo i učimo. A time više saznajemo o sebi i drugima, počinjemo više da volimo sebe, pa samim tim smo otvoreniji da volimo i druge i da nam ta ljubav bude uzvraćena.

Potpuno je pogrešno suzbijati tu čljubav prema sebi koja je preduslov za sve druge ljubavi. Naravno, ne govorimo ovde o ekstremima tipa narcisoidnosti.

Partnerska ljubav je ljubav razmene – što više volimo sebe, više volimo i druge; sve više dajemo ali i primamo ljubav. A to je ono što želimo, zar ne?“

 

 

Inspiracija